KAKO JE NASTAO ODRAZ STRAVE
Ideja za spajanjem dva umetnička medijuma u stručnoj analizi rodila se 2018-te godine u beogradskoj kafani (a gde drugde). Uprkos neformalnom začetku, autori su imali velike ideje koje su krunisali zajedničkim kritičkim radom na konferenciji u Novom Sadu.
Rad je objavljen 2019-te godine i bavio se odnosom između Nastasijevićeve pripovetke Zapis o Darovima moje rođake Marije i Kadijevićevog filma Darovi moje rođake Marije. To im nije bilo dovoljno. Kako je taj film dugo bio ispod radara, ubrzo se ideja razvila u želju za horor festivalom koji bi jubilarno proslavio prvi publici nepoznat horor film u Jugoslaviji.
U istoj kafani direktorka festivala i jedna od osnivača kumovala je festivalu u potrazi za zvučnim imenom. Tako se došlo do “Odraz strave” koje se kao u ogledalu ogledaju u svom kraju i početku kao nešto
- pozitivno ↔ negativno
- zvučno Z ↔ bezvučno S
Uslovi su se stekli tek 2022. godine i jubilej je okasnio ali se festival pretvorio u jednogodišnje podsećanje na velika imena u horor i subverzivnom filmu sa ovih prostora, pa se tako već naredne godine osvrnuo na kultni film Mladena Đorđevića Život i smrt porno bande i razgovor sa autorom koji se u istoj godini vratio korenima s novim horor filmom.
U godini nastanka, festival je eksperimentisao sa konkursom za jednominutne horor filmove koje je objavio na Instagram profilu Kluba SKAZ u čijoj je organizaciji nastao festival.
Festival po godinama
2022:
- jubilej „Darovi moje rođake Marije“
- osnivačko izdanje festivala
2023:
- fokus na studentske filmove
- razvoj Instagram identiteta
- rekordna posećenost
2024:
- uvođenje glasanja publike
- integracija mišljenja gledalaca u nagrade
Želja je bila da se otvori prostor za nove autorske filmove i fokus je te godine bio na studentskim filmovima jer smo verovali da studenti koji misle drugačije i koje privlače teme što po pravilu nadilaze nastavni plan i program, nemaju mnogo mesta na kojima mogu da se iskažu i razviju svoj ukus. Time se i publika podmladila te smo imali rekordan broj posetilaca u odnosu na prvu godinu.
Animirani filmovi su druga kategorija kojoj smo želeli da pridamo značaj. Oni imaju mogućnost da izmaštaju drugačije svetove i da ih prikažu u formi koja dozvoljava više slobode od forme igranih filmova, pa smo želeli da ohrabrimo autore i autorke da razmisle o svojim strahovima i pošalju nam autentične i vredne ideje. Predosećamo da animirani film sa ovih prostora tek treba da doživi svoj vrhunac u žanru i da će animatori početi da prelaze granice hrabro i bez ograničenja koja im se ponekad nameću u obrazovanju ili radu.
Ipak, kategorija jednominutnih filmova, ostaje nešto originalno i prepoznatljivo za Odraz strave, pošto u malom predstavlja glavne ciljeve festivala: da se demokratizuje stvaranje filma i da se takva mogućnost pruži i kreativnim amaterima, a svako od nas ima telefon koji može biti sasvim dovoljan za efektan doživljaj strave. Glasanjem publike za drugo mesto u kategoriji jednominutnog filma je i publika na neki način pozvana da kreira program festivala, da njene odluke budu uticajne.
Odraz strave je, iako mlad festival, sveža prilika i za neafirmisane filmadžije i zaljubljenike u mračnije teme koje nemaju uvek gde da plasiraju iako takvi filmovi neretko nude više od zabave. Konkurs za najbolji kratkometražni horor film bez ograničenja po pitanju autorskog statusa je, pored tri navedene kategorije, otvoren za sve koji misle da bi im Odraz strave značio u kreativnoj karijeri, ili žele da kažu nešto novo u žanru koji do tada nisu razmatrali. Samim svojim postojanjem i stalnim podsećanjem na konkurse i programe u koje, pored kultnih ostvarenja, uvrstimo i aktuelne nove kratke filmove, kako profesionalne, tako i amaterske, utičemo na to da se i autori i publika naviknu da je horor mnogo više od toga na šta su navikli i na šta mogu prvo da pomisle.